Konferencija o zaštiti uzbunjivača na centralnom i lokalnom nivou

Srbija je u pogledu zaštite uzbunjivača postala uzor u Evropi, a ove godine EU usvojila je novu Direktivu o zaštiti uzbunjivača koja prepoznaje najviše međunarodne standarde na tom polju

U organizaciji Ministarstva pravde Republike Srbije, Projekta za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” i portala “Pištaljka” u Beogradu je 9. septembra 2019. održana konferencija “Zaštita uzbunjivača na centralnom i lokalnom nivou”.

Prisutnima su se obratili zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štamcar, ambasador Sjedinjenih Država Kajl Skat, glavni i odgovorni urednik portala “Pištaljka” Vladimir Radomirović i ministаrkа prаvdе Nela Kuburović.

Zaštita uzbunjivača je od ključnog značaja za razvoj i funkcionisanje demokratskih društava i jačanje ravnopravnosti, ocenila je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štamcar. Ona navodi da je EU zato ove godine usvojila novu Direktivu o zaštiti uzbunjivača koja prepoznaje najviše međunarodne standarde na tom polju.

„Srbija je mnogo napredovala u ovoj oblasti. Ono što je Srbija postigla je inspiracija za sve – čak i za EU. Ipak, krajnji rezultati će se tek pokazati i tek treba da se vidi pomak u ključnim indikatorima – broju uspešno rešenih slučajeva korupcije i kažnjenih počinioca. Evropska unija će nastaviti da bude partner Srbiji na tom putu”, ističe Norčič Štamcar.

Korupcija je dugotrajan problem i jedna od najvećih prepreka ekonomskom i socijalnom razvoju širom sveta, kaže ambasador Sjedinjenih Država Kajl Skat.

„Borba protiv korupcije je teška, zato je osnaživanje i zaštita onih koji preduzimaju hrabre korake da bi ukazali na korpuciju od suštinskog značaja. Drago nam je što smo mogli da pružimo podršku Vladi Srbije u razvoju pravnog okvira za zaštitu uzbunjivača koji se danas smatra najboljom međunarodnom praksom“, istakao je ambasador SAD.

Ministarka pravde Nela Kuburović ukazala je da je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen pre skoro pet godina i da je Srbija time postala pionir ne samo u regionu, već i na čitavom evropskom kontinentu, a da je njegovo donošenje bilo jedna od preporuka Saveta Evrope, odnosno GREKO-a.

„Borba protiv korupcije bila je jedan od prioriteta Vlade Srbije u tom momentu, a svakako je prioritet i ove Vlade Srbije“, naglasila je Kuburović i podsetila da je u avgustu počela primena i Zakona o lobiranju, još jednog bitnog zakonskog akta u borbi protiv korupcije.

Ministarka Kuburović je istakla da je od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača do kraja 2018. godine bilo 622 predmeta u radu, da su rešena 533 predmeta, a da je zabeleženo 107 unutrašnjeg uzbunjivanja.

„Pozivam tužilaštva da sa dužnom pažnjom posmatraju prijave uzbunjivača, ne želim da se mešam u njihovu samostalost, ali Republičko javno tužilaštvo treba da sačinjava poseban godišnji izveštaj koji će pokazati šta se dešavalo sa prijavama uzbunjivača“, istakla je Kuburović.

Glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović rekao je da je Srbija u pogledu zaštite uzbunjivača postala uzor u Evropi, čemu svedoči i podatak da je Hrvatska najveći deo odredbi tog zakona inkorporirala u svoj pravni sistem.

„Treba reći da smo na samom početku njegove primene i da će javnost konačnu reč o njegovoj uspešnosti moći da da tek kada poslodavci shvate da uzbunjivači nisu neprijatelji, već njihov saveznik, i kada uzbunjivači budu prijavljivali nepravilnosti bez straha od bilo kakvih posledica“, naglasio je Radomirović.

U nastavku konferencije, u radu tri panela, predstavnici centralnih i lokalnih organa vlasti, sudije i zamenici javnog tužioca, eksperti iz Evropske unije i Sjedinjenih Država, kao i uzbunjivači, razmatrali su dostignuća i izazove u zaštiti uzbunjivača u Srbiji, iskustva iz prakse koje su podelili prisutni uzbunjivači, kao i o uticaju nedavno usvojene Direktive Evropske unije o zaštiti uzbunjivača na Republiku Srbiju i zemlje članice EU.

Tomislav Veljković, koji je prijavio slučaj u Rači Kragujevačkoj, gde je preko 600.000 evra potrošeno za fabriku za prečišćavanje otpadnih voda za objekat koji nije završen, smatra da “onog trenutka kad država bude počela da rešava predmete koje smo mi uzbunjivači prijavili, tog trenutka će i drugi ljudi da se odvaže da prijave sve ono šta znaju”, navodi Veljković.